О нама

Историја библиотеке

Народна библиотека „Вук Караџић“ у Бачу је јавна општинска библиотека за коју функцију матичне библиотеке обавља Градска библиотека у Новом Саду. 

Основана је 27. децембра 1991.  године, одлуком Скупштине општине Бач на седницама Већа удруженог рада и Већа месних заједница, као јавна институција за вршење библиотечке делатности на територији Општине Бач. У моменту оснивања,  основна делатност Библиотеке је била набављање, чување и издавање књига, а поред тога је обављала и послове матичне службе за територију Општине Бач. Први в.д. директора Народне библиотеке „.Вук Караџић“ био је Радослав Бабић. Оснивањем Народне библиотеке, и у исто време оснивањем Међуопштинског јавног предузећа радио дифузне делатности „Бачка“ Бач и Бачка Паланка, престао је да постоји дотадашњи Културно-пропагандни центар у Бачу. 

 

Двадесет и шест година касније, у децембру 2017. године, Скупштина општине Бач је услед измене низа републичких закона потврдила оснивање Народне библиотеке „Вук Караџић“ Бач, и њеним основним делатностима додала још 25 нових законом дозвољених делатности. Свој рад Библиотека уређује Статутом, који доноси Управни одбор уз сагласност оснивача.

Активности у овој јединој културној установи у нашој општини, данас су усмерене на развој библиотеке као културног, информационог и образовног јавног сервиса грађана.

 

Поред редовних задатака на плану прикупљања, обраде, чувања и коришћења књига, часописа и новина, као и програмских задатака на плану популаризације књиге и читања, један од приоритета Библиотеке је и константно повећање књижног фонда. У оквиру Читаонице постоји Одељење за одрасле, Дечје одељење и Одељење за стручну литературу.

Осим тога, у оквиру наше установе постоји и ради Музејска јединица „Векови Бача“,  која је основана 2017. године. Седиште Музејске јединице је у Едукативном центру, у Бачу, а активности у оквиру ње се одвијају на различитим локалитетима, у складу са потребама. Саставни део Музејске јединице су музејске поставке на првом и трећем спрату Донжон куле, која се налази у склопу средњовековне Тврђаве из 14. века, и у Фрањевачком самостану, чије постојање датира из 12. века. Надзор над стручним радом Музејске јединице обавља Музеј Војводине из Новог Сада.

Активности библиотеке

У нашој установи се осим бављења књигама, културном и историјском баштином бавимо и обрадом, заштитом и интерпретацијом дела у области археологије, историје, историје уметности,  позоришне и филмске уметности, антропологије, комуникологије, етнологије и других друштвених наука које проучавају разне аспекте социјалног живота друштва или појединца, применом различитих традиционалних и савремених методологија. Свака библиотека је у обавези да се бави и вођењем и редовним ажурирањем Завичајне збирке, а с обзиром на то да ова област делатности у нашој установи није рађена од оснивања, с тим у вези смо пионири у послу. Завичајна збирка у нашој Библиотеци је у процесу формирања, сређивања и проширивања, за шта смо укључили и заинтересоване грађане и релевантне стручњаке из наше Општине и шире,  тако да се конкретни и видљиви резултати у вези са овом сфером рада очекују у наредним месецима и годинама. 

У холу Народне библиотеке и у Едукативном центру постоји галеријски простор, за организовање изложби и других догађаја и манифестација. 

У приземљу зграде се налази Велика сала са позорницом, на којој се налази клавир. У сали постоји 340 места за седење, а иза позорнице се налази простор за пресвлачење и одлагање опреме и других реквизита. Такође, у Великој сали постоји платно за биоскопске пројекције.

На спрату зграде се налазе кино-сала и Мала сала која служи за одржавање седница, едукација, семинара,  презентација, јавних часова, трибина и других пригодних догађаја. Осим тога, на спрату се налазе канцеларије, чајна кухиња, гардеробер и шминкерница, као и просторије које је оснивач од октобра 2024. дао у закуп Удружењу Културно-етнолошки клуб ИСКОН, за рад са  особама са инвалидитетом и за друге културне   и уметничке активности. На оба спрата се налази санитарни чвор са тоалетима.

У холу Народне библиотеке и у Едукативном центру постоји галеријски простор, за организовање изложби и других догађаја и манифестација. 

У приземљу зграде се налази Велика сала са позорницом, на којој се налази клавир. У сали постоји 340 места за седење, а иза позорнице се налази простор за пресвлачење и одлагање опреме и других реквизита. Такође, у Великој сали постоји платно за биоскопске пројекције.

На спрату зграде се налазе кино-сала и Мала сала која служи за одржавање седница, едукација, семинара,  презентација, јавних часова, трибина и других пригодних догађаја. Осим тога, на спрату се налазе канцеларије, чајна кухиња, гардеробер и шминкерница, као и просторије које је оснивач од октобра 2024. дао у закуп Удружењу Културно-етнолошки клуб ИСКОН, за рад са  особама са инвалидитетом и за друге културне   и уметничке активности. На оба спрата се налази санитарни чвор са тоалетима.

Од оснивања до данас, Народна библиотека „Вук Караџић“ има добру сарадњу са свим основним школама на територији општине Бач, са средњом Пољопривредном школом, и Предшколском установом „Колибри“ Бач, са културно-уметничким друштвима из општине, градским и школским хоровима, удружењима жена и другим невладиним организацијама, и са другим појединцима или групама који имају заједничке и сродне циљеве. 

Као и много година уназад, библиотека ће и убудуће иницирати такмичење рецитатора у основним школама, према календару манифестација и Савеза уметничког ставралаштва аматера Војводине и организовати све општинске смотре: рецитатора, музичко-фолклорне смотре деце, драмског стваралаштва и др. Наша Библиотека је већ неколико година уназад домаћин Зонске смотре рецитатора „Песниче народа мог“ бачког округа у сарадњи са Савезом уметничког ставралаштва аматера Војводине, на којој учествује више од 200 такмичара млађег, средњег и старијег узраста.

Осим тога, у оквиру наше установе постоји и ради Музејска јединица „Векови Бача“,  која је основана 2017. године. Седиште Музејске јединице је у Едукативном центру, у Бачу, а активности у оквиру ње се одвијају на различитим локалитетима, у складу са потребама. Саставни део Музејске јединице су музејске поставке на првом и трећем спрату Донжон куле, која се налази у склопу средњовековне Тврђаве из 14. века, и у Фрањевачком самостану, чије постојање датира из 12. века. Надзор над стручним радом Музејске јединице обавља Музеј Војводине из Новог Сада.

Поред сталне сарадње са Матичном службом Градске библиотеке у Новом Саду, негујемо континуирану и успостављамо нову сарадњу са библиотекама у окружењу и шире, са циљем  размене искуства, нарочито са библиотекама које поседују знатно веће фондове књига, музејске јединице, завичајне збирке, искуство у  аутоматизацији библиотечког пословања, дигитализације и иновација у раду.

Посебно смо поносни на наш рад са децом, на организацију и реализацију све већег броја догађаја и манифестација, самостално или у партнерству, од којих посебно издвајамо: Ноћ музеја, Међународни дан матерњег језика, Дан писмености, Национални дан заштите споменика културе, Светски дан поезије, Светосавску академију, Јавни час поводом обележавања Дана државности, Дане европске баштине, Дечји певачки фестивал „Наши славуји“, књижевне и уметничке вечери, концерте, позоришне представе, биоскопске пројекције, чајанке, активности везане за значајне датуме и јубилеје, ликовне и литерарне конкурсе, биоскоп на отвореном и друге. 

Иако се својски трудимо да штампану реч и књигу у њиховом  основном облику очувамо као примарне изворе информација, у  нашу Библиотеку  свакодневно уносимо иновације. 

Уз помоћ Министарства културе, од децембра 2025. године ова институција је први пут добила свој дигитални прозор у свет – свој сајт, а као пандан томе исте године смо први пут увели и књигу ЛЕТОПИС НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВУК КАРАЏИЋ“ БАЧ, која ће имати и своје рукописано и своје електронско издање. 

Новина у 2026. години, везана за деалтност Библиотеке је  покретање издавачке делатности, која подразумева објављивање књига, збирки, монографија, каталога, часописа и других публикација. 

Као што видите, ако гледате у ужем смислу ми смо скоро обична библиотека. Међутим, шири аспект нашег постојања и деловања каже да смо много више од тога.  Ми се бавимо културом, а да бисмо били културни, каже Чехов:

„Није довољно да читамо само попупарне романе и посећујемо позориште.“

„Културани људи“, каже он, „ поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге. Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима. Поштују туђе власништво, и зато враћају оно што задуже. Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.  Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене,“ зато што су то јефтини и вулгарни трикови. Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. 

Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар али су му и веома посвећени. Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела „mens sana in corpore sano“– у здравом телу здрав дух. 

Тако изгледају културни људи. 

Да би човек био култран, он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна.“